Актуелно



 

ГЛЕДАЋЕТЕ У ЈУНУ

 

 

09.06.2021. у 19,30
Дарио Фо
„НЕМАМ ДА ПЛАТИМ И НЕЋУ ДА ПЛАТИМ“
Режија Милош Јагодић

Урнебесна комедија која говори о вечитој борби појединаца да се на частан начин обезбеди егзистенција. Представа у којој је комедиографским средствима речено нешто озбиљно, порука коју комад шаље није нимало наивна а у свој тој причи доживљава се нешто већ виђено.

 

16.06.2021. у 19,30
Дејан Дуковски
„ДРУГА СТРАНА”
Режија Владимир Лазић


Текст  Дуковског, "Друга страна" својеврстан је наставак његовог популарног дела “Буре барута”. Радња је сместена у возу, пуном путника, а говори о тешком времену у којем се наш народ нашао након распада Југославије, њиховим страдањима, пропастима и страховима.
Да ли је могуће потиснути некадашња искушења и изборити е са тамним мрљама претходног живота ?

30.06.2021. у 18,00
Валентина Велков

 

„МИЛИЦА ОД ПЕПЕЛА“
Режија Давид Алић

Прича Милица од пепела, прати девојчицу која нажалост живи са својом злобном маћехом и још злобнијим сестрама. Одбачена и понижавана, ова савремена Пепељуга се, како и сам назив каже, издигла из пепела, пронашла свог Принца и подигнуте главе и са осмехом наставила даље кроз живот.

 

 

 

 




Репертоар 2021.

Друга страна

 

Народно позориште Пирот,
Адаптација и режија – Владимир Лазић

Да ли је могуће потиснути некадашња искушења и изборити е са тамним мрљама претходног живота?

 

Трагедија времена у коме живимо поставља нас пред незаобилазно питање: да ли постоји било каква шанса да се трауме из детињства и младости или из неких сурових "година које су појели скакавци", потисну, спакују и заувек забораве? Или је све то сизифовски узалудан напор, без шансе да се назре светло у тунелу, у коме ће "старост-гробље мртвих речи и море успомена, као судбинска неминовност, постати рај прошлости".

 

Ако ће ишта ублажити вечну неизвесност и страх од мутне будућности, присетимо се речи Марка Аурелија: "Живот је један застрашујући сан у којем нам се смрт свакодневно осмехује, а ми, немоћни, једино што можемо да учинимо је да јој узвратимо осмехом".

 

Владимир Лазић

 

 

 

Како смо спремали Госпођу Министарку

 

Народно позориште Пирот,
Адаптација и режија – Спасоје Ж. Миловановић

Цитати и аутоцитати чине основну структуру текста представе „Како смо спремали Госпођу министарку“. Она је нагомилано унутар- и изван-позоришно искуство сваког њеног дела. Сваки од тих делова игра самог себе док игра део који игра самог себе док се спрема Госпођа министарка.   Отуда је наша представа ништа друго до скроман допринос развоју теорије и праксе позоришне уметности овде и сада и последице однедавног. Као својеврсна интрига, заврзлама, трач и претенциозност не значи ништа друго до несигурност у исправност ставова, затечено предзнање, сврсисходност размишљања, али – у исто време представља и подразумева сопствено право суђења.

Представу, дакле, треба посматрати не у светлу научне објективности, већ као могуће тумачење које не излази из оквира иронијског модуса Нортропа Фраја и самоиронијско поигравање позоришта и друштва са којем дели време и простор.

 

Спасоје Ж. Миловановић, театролог

 

Страх

 

Народно позориште Пирот,
редитељ – Игор Вук Торбица

strah

Franz Xaver Kroetz је песник малих људи, обичних живота и баналне свакодневице. Познат и као истакнути левичар, овај је писац  дао текстове пуне политичких тема које су се односиле пре свега на убрзано нарастајући број радничке класе седамдесетих и осамдесетих година предходног века. Баш из овог разлога његов се целокупни опус  може пре свега посматрати као прилог жанру  СОЦИЈАЛНЕ ДРАМЕ. Стога не треба да чуди што су поменутих декада премијере његових представа биле праћене контроверзама и притисцима немачких неонациста. Кроетз се дакле у свом писању држи пре свега реализма, којег  донекле стилизује или му придодаје квалитет реплика из некадашњих петпарачких романа. Ми смо се у овој нашој представи Пиротског позоришта, кроз делове Кроетзових текстова хтели осврнути на наш данашњи тренутак, на наше “сада и овде“. Ипак, не кроз пуко упризорење самих Кроетзових текстова, него узимајући њихове делове и стварајући сасвим нову целину.

 

Игор Вук Торбица