Друга страна

Народно позориште Пирот


Да ли је могуће потиснути некадашња искушења и изборити е са тамним мрљама претходног живота?

 

Трагедија времена у коме живимо поставља нас пред незаобилазно питање: да ли постоји било каква шанса да се трауме из детињства и младости или из неких сурових "година које су појели скакавци", потисну, спакују и заувек забораве? Или је све то сизифовски узалудан напор, без шансе да се назре светло у тунелу, у коме ће "старост-гробље мртвих речи и море успомена, као судбинска неминовност, постати рај прошлости".

 

Ако ће ишта ублажити вечну неизвесност и страх од мутне будућности, присетимо се речи Марка Аурелија: "Живот је један застрашујући сан у којем нам се смрт свакодневно осмехује, а ми, немоћни, једино што можемо да учинимо је да јој узвратимо осмехом".


 

Владимир Лазић