Клара, Клариса: Свака жена увек и свуда
КЛАРА, КЛАРИСА је изведбени текст са непознатим бројем ауторки.
Драматизација: Милена Богавац
Редитељ: Јелена Богавац
Народно позориште Пирот
Овај комад, наслов и основну причу, дугује списатељици Маријани Чанак. Роман Маријане Чанак, наследио је бројне мотиве из богате ризнице сачуване из између корица књиге ЖЕНЕ КОЈЕ ТРЧЕ С ВУКОВИМА психоаналитичарке и исцелитељке Кларисе Пинколе Естес. Ауторка ове књиге, деценијама је прикупљала и бележила је древне приче и бајке, свих култура света. Тема њене књиге је психа жене, објашњена кроз анализу народних прича и бајки, митова и веровања чији корени сежу дубоко у историју цивилизације. Не зна се ко је и када први испричао ове приче , али се зна да се у читавом свету, исте приче причају и данас, у различитим варијантама. Свака култура има своје верзије. Свака генерација, такође. На самом крају бесконачног низа жена из митова и бајки, па затим жена које су приповедале ове приче око ватре, на ливадиили на улицама итрговима, у театрима, амфитеатрима и терапеутским ординацијама, налази се роман Клара, Клариса списатељице Маријане Чанак, из Новог Жедника и Новог Сада.
Када отворите њен роман, из њега потече река жена, прича, ситуација и догађаја, обједињених наративом о судбини једне жене са два имена. Спустити оловку на овај роман, исто је као ставити прст у реку: онда си, повезан са целим светом. Зато је основни поступак у драматизацији овог романа било повезивање. Повезивање романа , са књигом која га је инспирисала. Повезивање прича из далеких култура , са причом из наше културе. Повезивање једне жене на сцени, са свим женама које су живеле пре нас. Повезивање једне епохе са другом, док прича не постане савремена и универзална. Разумљива било где и било када на свету. Верујемо да ће се овај комад настао повезивањем, повезати и са позоришном публиком. А посебно са женама у публици.
Ово је наше вече, драге госпође!
Јер, Клара, Клариса није једна, већ свака од нас.
Клара, Клариса није фиктивна јунакиња. Она је жена скројена од свих жена које су икада причале, слушале или живеле своје бајке и приче. Увек је млада и најстарија од свих. Она није жена из бајке, већ бајка о жени.
Схватите је као метафору свега што је жена, овде и сада, увек и заувек.
Милена Богавац
У Београду, 2024.
Медијски спонзори:
