Пола пола
Народно позориште Пирот
КАКО ЖИВЕТИ НА ПОЛА?
Тешко је поверовати да се у Народном Позоришту Пирот, данас игра једна од, можда свега две-три најмодерније схваћене и изведене представе у Србији! Такву прдставу, као што је ПОЛА-ПОЛА, ауторке Милене и редитељке Јелене Богавац, могли смо – по мом досадашњем искуству – очекивати у Ујвоидеки Сзинхаз – Новосадском ШПозоришту на Мадјарском језику или на сцени позоришта Костолањи Деже у Суботици, такодје на Мадјарском језику, у режији можда, Андраша Урбана – али је нисмо могли очекивати у већ успаваном Београдском сценском простору, а поготово не на југу Србије, јер како одавно важи једно неписано правило – ЈУЖНИЈЕОД САВЕ И ДУНАВА НЕМА ПОЗОРИШТА – тако се у Пироту не очекује нешто посебно, а поготово не нешто тако модерно и – послужимо се оном старом дефиницијом – АВАНГАРДНО! А опет, цела представа је непретенциозна и врло, врло маштовита, а њена модерност се огледа, пре свега у ставу да се истина никад не може сагледати у целини и до краја и да се стварност стално надовезује на чињенице и ствара све нову и нову слику света, како се за неку чињеницу надје неки нови доказ, или аргумент. Тако се и позоришна средства која су била употребљена у овој брзој и разиграној представи, стално допуњују и такмиче – искачу решења из шешира, из перике, из новог костима, из мизансцена, или из видео рада, који се углавном пројектује на платну-екрану на задњем зиду, у скоро свим сценама....Решења се стварају и у игри слободних и маштовитих глумаца овог храброг позоришта, а публика – као да је одрасла на најмодернијим фестивалима савременог позоришта, било где у Европи – са лакоћом прати и прихвата ову необичну и свакако, ни мало реалистичку драматургију и вешту, али сасвим свежу режију.
Дакле, комад ПОЛА-ПОЛА Милене Богавац, замишљен је као нека врста ТРИБИНЕ на којој се расправљају разни случајеви и догадјаји везани за развод брака и последице, а понегде и узроци тог кобног догадајаја за све учеснике – нарочито за недужну децу, која остају без дома и породице – почињу да живе јдедан живот на пола...на пола пута до оба родитеља, иако остају са једним..или ипак – одлазе у неки дом за сирочад. Јер, кад се човек мало позабави чињеницама – број развода бракова у Србији је ЕНОРМАН! Млади се брже разводе него што се венчавају...и настављају да живе тако, НА ПОЛА...на пола сећања, на пола имовине, на пола мржње и на пола љубави..на пола пута до новог брака, али и на пола пута до своје деце...и наравно, на пола пута - ДО СЕБЕ!...Немогуће је да се у том процесу растваљања бракова остане смирен и чист од разних емоција и радњи које нас измене, које нас уназаде и обележе. Ето – помислите и сами – колико знате деце чији се родитељи нису развели?...Ја признајем да не знам скоро ни једнио такво дете и то сматрам великом пошасти нашег друштва - у смислу васпитања и постављања моралних и искуствених норми понашања. А тек шта ће настати од те дцеце кад одрасту, ако нису имали прави амбијент за одрастање??? Јесте, многи кажу, боље добар развод него лош брак! Можда је то и истина, али зашто се брак не би ПОПРАВИО...зашто се људи не промене и некако се уклопе?...Зашто да не НАУЧЕ да живе заједно?....То би могла бити важна школа толеранције и праштања – приласка другој осопби и откривање њених квалитета целог живота!...Какво би то уживање било!? На таквој школи важну улогу би играла и ова представа ПОЛА ПОЛА!...Могла би се, као обавезна, приказивати свима који пооднесу захтев за раставу брака! ...Можда би одустали и нешто научили – о себи и одругоме!?
У представи сестара Богавац и ансамбла Народног Позоришта Пирот, све је разиграно и стално се даље разиграва – све је у питању и нема поделе на позитивне и негативне ликове – чак глумци играју и по више ликова – само се пресвуку и вратре се на сцену као неко други!...Са лакоћом прелазе из једног у други карактер, али везују се за причу коју треба да испричају и као да плове од ситуације до ситуације, особено, јасно, чврсто и маштовито. Нарочито је за представу значајан видео рад, који је присутан као оквир и позадина свих сцена и допуњује, али и учествујхје у динамичној слици преиспитивања разних ситуација везаних за развод брака и дискусију о њему. Аутор овог високо професионалног и врло маштовитог видео дела је одлични Игор Марковић. Слике које је он стварао управо су подвлачиле разиграну структуру дела – све је састављено од неспојивих колажираних елемената – фотографија делова физиономија, снимака магле у даљини, пејзажа, градова, апстракних облика...а све то тече и мења поглед на ствари које се играју на сцени и у разним приликама и у разним ритмовима и амбијентима. Изврсно! Честитам! Друга значајна ствар је оригинална музика у представи, аутора Александра Петровића Мечке. Све што је требало да буде музички изражено - било је јасно изражено и подвучено. Браво!
И наравно – ГЛУМЦИ, који су се осмелили да удју у овај експеримент расцепкане приче и постмодеррног шптимунга, са авангардистичким скоковима унутра и напоље – у улогу и ван ње! Изванредно су схватили модерну температуру која се може назвати ЗАПЕТА ПУШКА – нису чекали да ПРОЖИВЕ дијалог и сцену, него су УСКАКАЛИ из места - пуном снагом, у своју секвенцу и тиме убрзавали и олакшавали комуникацију са гледалиштем, које је – водјено спретном редитељском руком Јелене Боигавац – пратило вератоломије слика које су се непрестано смењивале, у убитачном темпу ТВ спотова. Тако је и сама представа потврдила значење речи МЕДИЈ ЈЕ ПОРУКА! Језиком медијског убрзања и скраћења пута поруке до гледаоца – успоставио се јасан нови уметнички склад – модеран и освежавајући – и естетски и интелектуално. Истине са сцене су биле у сталном покрету – језика, игре, светла, костима, видео рада и ефектне, модерне глумачке игре. И ево, коначно, имена глумаца који су се потрудили да нам приближе ове садржаје – о породици и о друштву, о времену и о себи и нама, у крајњој линији. Тијана Петровић, Алексанндар Радуловић, Данијела Ивановић, Милан Наков, Марта Келер, Слободан Алексић, Наталија Гелебан, Александра Стојановић и Зоран Живковић.
После овог дводневног излета у НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, Пирот, многи ставови морају да се мењају! Један од првих је тај да се далеко од Београда игра старинско позориште! Напротив – слобода избора репертоата и храброст Управе позоришта, са добром вољом и знањем малдих редитеља и разиграног, спремног ансамбла – и ето ОДЛИЧНИХ ПРЕДСТАВА, свуда где позоришта има! Модерно позориште није везано за било какве центре – оно се порави тамо где има људи спремних да га направе! У Пироту се то потврдило – честитам, свака част – БРАВО!
Горан Цветковић, Радио Београд 2 – понедељак, 4.фебруар 2013.
Представа “Пола- Пола је такодје наградјена као најбоља представа у целини на фестивалу ‘Јоаким Вујиц 2013” у делу који се бави новим позорисним тенденцијама.
Видео
Текст: Милена Богавац
Режија сценографија и костим: Јелена Богавац
Оригинална музика: Александар Петровић Мечка
Видео рад и дизајн звука: Игор Марковић
Сценограф и костимограф: Ивана Савић
Композитор: Стефан Филиповић
Кореограф: Тијана Ћирић
Лектор: Наташа Илић
Лица:
Тања ...................................................................................... Тијана Петровић
Андреј .................................................................................... Александар Радуловић
Тањина мама....................................................................... Данијела Ивановић
Тањин тата ........................................................................... Милан Наков
Андрејев тата........................................................................ Слободан Алексић
Учитељица, социјална радница, судија ....................... Наталија Гелебан
Психолошкиња, маћеха.................................................... Александара Стојановић
ТВ човек ............................................................................... Зоран Живковић
Медијски спонзори:
