Актуелно





 

 

 

 

  

Актуелно



 





Поштовани,


поводом светског дана шале уторак 01. април,
Народно позориште Пирот извешће једну од најгледанијих комедија у последњих неколико сезона - ШВАЉЕРАНЦИЈА по тексту Србислава Минковића у режији Зорана Живковића.

 

Истаом представом наше позориште представиће се у Габрову, Р. Бугарска дана 04.04.2025. на међународном Фестивалу комедије и сатире.

 

 

 

 

Актуелно



 

 





410. ПРЕМИЈРА, 81. СЕЗОНА 2024 / 25.
ПЕТАК, 21.03.2025. у 19 :30 ПРЕМИЈЕРА
ЧЕТВРТАК, 27.03.2025. у 19:30 СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА - Прва реприза

 

 

 

ДРАМАТУРШКА БЕЛЕШКА:


Знамо да је пиротски ћилим симбол српске културе, али не знамо готово ништа о животима његових ткаља. Њихова имена, њихов занат и њихов друштвени живот остали су готово невидљиви, у другом плану историје. Много већу пажњу добили су ратови и драматични политички потези владара, док се историја радничке класе и жена сакрила под ћилим.

 

Ова представа осветљава управо мотив ткаља, као радница, као уметница и као жена. У њу су уткане све жене које су дошле у контакт са ткањем или пиротским ћилимом, од античких ткаља Пенелопе и Арахне, до Трнове Ружице и Баба Јаге преко пиротских ћилимарки, па све до модерних уметница као што су Хеди Ламар и Жозефина Бејкер.


Мина МИЛОШЕВИЋ

 

 

 

 


Репертоар 2025.

Клара Клариса

 

Драматизација: Милена Богавац
Редитељ: Јелена Богавац



Овај комад, наслов и основну причу, дугује списатељици Маријани Чанак. Роман Маријане Чанак, наследио је бројне мотиве из богате ризнице сачуване из између корица књиге ЖЕНЕ КОЈЕ ТРЧЕ С ВУКОВИМА психоаналитичарке и исцелитељке Кларисе Пинколе Естес. Ауторка ове књиге, деценијама је прикупљала и бележила је древне приче и бајке, свих култура света. Тема њене књиге је психа жене, објашњена кроз анализу народних прича и бајки, митова и веровања чији корени сежу дубоко у историју цивилизације. Не зна се ко је и када први испричао ове приче , али се зна да се у читавом свету, исте приче причају и данас, у различитим варијантама. Свака култура има своје верзије. Свака генерација, такође. На самом крају бесконачног низа жена из митова и бајки, па затим жена које су приповедале ове приче око ватре, на ливадиили на улицама итрговима, у театрима, амфитеатрима и терапеутским ординацијама, налази се роман Клара, Клариса списатељице Маријане Чанак, из Новог Жедника и Новог Сада.

 

 

 

Женидба

 

Режија и адаптација: Андреј Цветановски



 

Поштована публико,
Добродошли у духовит свет „Женидбе“, где љубав заузима централно место под рефлекторима телевизије уживо. Гогољва „Женидба“ је основа за ову представу, а ванвременске теме љубави, удварања и друштвених очекивања су сагледане у данашњем контексту. У свету који је опседнут ријалити ТВ-ом, где се свака емоција и интимни тренутак емитују да би свет могао да их види, доносимо вам урнебесни и провокативни поглед на потрагу за љубављу у дигиталном добу.
Наши ликови не траже само љубав; они то раде на телевизији уживо, где се сваки незгодан сусрет, сваки погрешан корак и свака искрена исповест увеличава да би цео свет могао да сведочи. Апсурд лежи у супростављању приватне, интимне природе романтичних односа са јавном и перформативном природом ријалити телевизије.
Притисци тражења животног сапутника на ТВ-у уживо стварају надреалну атмосферу у којој су истинске везе често засењене потребом да се забављају и буду у складу са друштвеним очекивањима. Позивамо вас да се насмејете, размислите и преиспитате апсурдност тражења љубави у најјавнијим и највише вештачки окружењима.
Уживајте у представи!

 

Шваљеранција

 

Писац текста: Србислав Минковић
Режија и адаптација: Зоран Живковић

 

 

Трчи,трчи трчак. Цврчи, цврчи цврчак. Чучи, чучи чучак. Трчак трком трчи. Чучак мудро чучи. Чучао је тако мудро, текст Србислава Минковића Шваљеранција у прашњавој фиоци директора позоришта дуги низ година. А онда, овог лета, изненада је искочио из те фиоке и угледао светлост дана. Шваљеранција је написана пиротским говором. Неочекиване ситуације у којима се ликови налазе, њихове реакције и односи најпре изазивају смех. Али ако се замислите пред приказаним можда (се) препознате и учини вам се да се све ово већ догодило и ван сцене. Али не брините, то је само позоришна илузија.

 

Зоран Живковић