Актуелно


Две гостујуће представе почетком децембра на сцени Народног позоришта Пирот

Среда, 04.12.2024. у 19:30
Сала Народног позоришта Пирот


СВАДБЕНА ЗВОНА
Продукција: Средњоевропски културни центар Нови Сад


Врцава комедија “Свадбена звона”, настала по тексту Давора Шпишића и у режији Петера Српчића.
У овој комедији забуне, с примесама мелодраме, играју Ивана Вукчевић, Михајло Несторовић и Ђорђе Кукуљица. Њих троје као Марино, Ане и Радомир покушавају да расплету – често - неразрешиве чворове турбулентних животних ситуација, а гледалац истовремено сведочи сликама које и сам преживљава у стварном животу, у којем је, док трају игре светских прекрајања, он најчешће тек пуки статиста.

Три маргиналца у предаторском времену


Ово је прича о три усамљена бића, друштвена маргиналца који се сналазе како умеју у овом бездушном, предаторском времену, времену у којем је људскост постала више мана, него врлина. Осим што покушавају да преживе са што мање ожиљака, они не одустају у тражењу сродне душе. Самоћа није њихов избор, него реалност рањивих емоција.


Марино и Ане су из Хрватске. Марино је полицајац, обожава свој занат и ревностан је у служби, али меког је срца кад иде у интервенцију и поступа према својим ближњима. Пола плате му оде на подстанарски станчић. Ане је сценска радница у великом националном театру, ударница, брза и поуздана. Дане и ноћи је у бекстејџу, зна све представе напамет. Волела би да нађе и човека свог живота. На свадбама јој се увек посрећи да улови букет, али на томе и остаје. Трећи лик у комаду је Радомир, он је из Србије. Несуђени професор старогрчког језика, био је одличан студент филологије, али никад није добио посао у струци, него ради све и свашта на привременим пословима. Живи с родитељима, вредним, простодушним људима и тешко се носи са стидом да се не може осамосталити. Кад му родитељи посуде шест хиљада евра, сву своју животну уштеђевину, он даје шифрирани оглас у хрватским медијима, нудећи паре у замену за фиктивну женидбу за хрватску држављанку. На тај начин Радован би могао да стекне хрватски пасош, а уласком Хрватске у Шенген, даљи пут на Запад и бољи живот биће му отворен. Када Ане угледа Радомиров оглас, јави се и Радомир долази у Хрватску. Брак је склопљен, али контроле су ригорозне. Управо је полицајац Марино задужен да новопеченим младенцима свако мало упада у стан, и да проверава да ли је све по закону…

Уторак, 10.12.2024.у 19:30
Сала Народног позоришта Пирот

 

ГРУЈА 2
Драган Божа Маријановић


Други део комедије „Груја“, за коју је текст написао Зоран Мијаљевић.
Док у првом делу Груја, главни јунак гледа своју смрт „одозго“ и посматра своју сахрану и на крају се испоставља да се само онесвестио код зубара, овога пута он прича своју причу која настаје из наизглед безазлене ситуације, али Груја завршава код лекара где се стварају ситуације и обрти који га много уплаше, што пре или касније може сваком да се деси. Прича је испричана са пуно хумора, обрта и сцена које код публике изазивају смех до суза, ипак се кроз њу провлачи и једна тужна мисао која настаје при сусрету са могућим крајем. Свако може да се пронађе у Грујиним догодовштинама и замисли над животом, ипак у представи преовладава смех и хумор коме свој непоновљиви печат даје Драган Божа Марјановић.
Oво је још једна прича о нашем менталитету који је посебан, с једне стране, а са друге стране, то је дијалект као украс свега, право наше благо.
Публика то воли да чује, воли да се насмеје, поготово данас када нам је смех свима потребан више него икада. Увек је фалило смеха, али данас су таква времена када треба да се отргнемо од свих негативности, од лоших мисли.
Прича је испричана са пуно хумора, обрта и сцена које код публике изазивају смех до суза, али и туге, јер свако од нас може да се пронађе у Грујиним мислима и страху од смрти.
Ипак, преовладава хумор по којем је глумац препознатљив и омиљен публици.

Актуелно


 

 

 

детаљније

 


Репертоар 2024.

Клара Клариса

 

Драматизација: Милена Богавац
Редитељ: Јелена Богавац



Овај комад, наслов и основну причу, дугује списатељици Маријани Чанак. Роман Маријане Чанак, наследио је бројне мотиве из богате ризнице сачуване из између корица књиге ЖЕНЕ КОЈЕ ТРЧЕ С ВУКОВИМА психоаналитичарке и исцелитељке Кларисе Пинколе Естес. Ауторка ове књиге, деценијама је прикупљала и бележила је древне приче и бајке, свих култура света. Тема њене књиге је психа жене, објашњена кроз анализу народних прича и бајки, митова и веровања чији корени сежу дубоко у историју цивилизације. Не зна се ко је и када први испричао ове приче , али се зна да се у читавом свету, исте приче причају и данас, у различитим варијантама. Свака култура има своје верзије. Свака генерација, такође. На самом крају бесконачног низа жена из митова и бајки, па затим жена које су приповедале ове приче око ватре, на ливадиили на улицама итрговима, у театрима, амфитеатрима и терапеутским ординацијама, налази се роман Клара, Клариса списатељице Маријане Чанак, из Новог Жедника и Новог Сада.

 

детаљније

 

 

Женидба

 

Режија и адаптација: Андреј Цветановски



 

Поштована публико,
Добродошли у духовит свет „Женидбе“, где љубав заузима централно место под рефлекторима телевизије уживо. Гогољва „Женидба“ је основа за ову представу, а ванвременске теме љубави, удварања и друштвених очекивања су сагледане у данашњем контексту. У свету који је опседнут ријалити ТВ-ом, где се свака емоција и интимни тренутак емитују да би свет могао да их види, доносимо вам урнебесни и провокативни поглед на потрагу за љубављу у дигиталном добу.
Наши ликови не траже само љубав; они то раде на телевизији уживо, где се сваки незгодан сусрет, сваки погрешан корак и свака искрена исповест увеличава да би цео свет могао да сведочи. Апсурд лежи у супростављању приватне, интимне природе романтичних односа са јавном и перформативном природом ријалити телевизије.
Притисци тражења животног сапутника на ТВ-у уживо стварају надреалну атмосферу у којој су истинске везе често засењене потребом да се забављају и буду у складу са друштвеним очекивањима. Позивамо вас да се насмејете, размислите и преиспитате апсурдност тражења љубави у најјавнијим и највише вештачки окружењима.
Уживајте у представи!

детаљније

 

Шваљеранција

 

Писац текста: Србислав Минковић
Режија и адаптација: Зоран Живковић

 

 

Трчи,трчи трчак. Цврчи, цврчи цврчак. Чучи, чучи чучак. Трчак трком трчи. Чучак мудро чучи. Чучао је тако мудро, текст Србислава Минковића Шваљеранција у прашњавој фиоци директора позоришта дуги низ година. А онда, овог лета, изненада је искочио из те фиоке и угледао светлост дана. Шваљеранција је написана пиротским говором. Неочекиване ситуације у којима се ликови налазе, њихове реакције и односи најпре изазивају смех. Али ако се замислите пред приказаним можда (се) препознате и учини вам се да се све ово већ догодило и ван сцене. Али не брините, то је само позоришна илузија.

 

Зоран Живковић

 

 

 

 

детаљније