Барбело, о псима и деци

Писац текста: Биљана Србљановић
Режија : Стеван Бодрожа

Kопродукција Народног позоришта Пирот и Народног позоришта Ниш

"Барбело – о псима и деци“ је драмска балада о усамљености, туги, љубави која није стигла на праву адресу, и зато није помогла онима којима је била намењена да издрже тешка времена постојања. Душе јунака ове драме дозивају дозивају се у чистој магли самоће, лутају по њој, и понекад им је једини путоказ лавеж паса, јединих бића која у том и таквом свету носе принцип љубави и давања. У пејзажу градске отуђености, који необично бирљиво и поетично слика Биљана Србљановић, мимоилазе се они који би требало да буду блиски, отац и син, муж и жена, али настају нека нова сродства, она која су бирана, она која се рађају из повезаности коју само најдубља муза међу људима може да створи. Пасторак и маћеха, кроз борбу са депресијом и осећајем бесмисла, постају мајка и син, бескућник кроз љубав коју је разменио са својим псом постаје светац који блиста дистолијској фресци прљавог града.

Краљ Иби или Пољаци

Режија : Ана Григоровић

О краљу Ибију и наследницима његове глади волимо да говоримо. Више од века анализирамо његов карактер, његову похлепну жељу за влашћу и окрутност када до те власти дође. Поредимо га са бројним владарима и људима на позицијама моћи, уочавајући да се матрица понавља. И опет ништа. Он остаје опште место, лудак на власти, којем не можемо ништа. Зашто бисмо онда чак и представе правили о њему?
Алфред Жари свој комад у поднаслову назива „Пољаци“. Иако Жари наглашава да писање историјских комада не сматра часним послом а о Пољској говори као о Нигдини, занимљив је податак да у тренутку настанка комада Пољска држава не постоји. Мотив пољског народа који ништа не чини да би спречио појединца у уништавању државе идејни је генератор представе. Пољаци нестају како нестаје и држава, што и сам Иби закључује у бекству ка бољој будућности, где га у следећој држави чека нова уносна позиција.

Све несрећне породице личе на срећне породице

- документарна фикција о самоубиству у адолесценцији у форми дискусије -

Ауторски пројекат Патрика Лазића и Милене Деполо

Министарство културе и информисања

Народно позориште Пирот,
Режија, сценографија, избор музике: Патрик Лазић

Без имало патетичног претеривања, мало је осетљивијих тема од самоубистава деце и младих. Толико је ту питања на које породице и околина никада не добију одговоре, а тебе који ствар посматраш са стране врло лако обузме потреба упирања прстом и тражења кривца, пре свега у родитељима за које ретко имамо разумевања у томе да можда заиста није било могуће да препознају да се њихово дете спрема на тако нешто. Сви смо ми у овај процес ушли с неким својим предрасудама о томе какве су то породице којима се деси суицид: дисфункционалне, нездраве, токсичне, насилне, у сваком случају у нечему екстремне.

Патрик Лазић