Актуелно



„Ој, животе“ – Џек Димић
ПЕТАК, 01. 03. 2024. у 19:30    Сала Народног позоришта Пирот

 

Прослављени амерички глумац српског порекла Жељко Димић или под уметничким именом у Холивуду - Џек Димич,  гостоваће у петак, 01.марта 2024. у 19.30  са својом монодрамом "Ој, животе" Јосипа Пејаковића на ј сцени Народног позоришта Пирот.
Ово је снажна трагикомична и црнохуморна драмска прича о анти-јунаку, који добровољно одлази у Фочу на служење казне уместо свог млађег брата, јер је прихватио кривицу за тешко убиство са предумишљајем.
Додуше, и сам протагониста је имао намеру да лиши живота истог човека који је настрадао, али се ипак предомислио у последњем тренутку, а онда је његов брат завршио случај свађе управо тим злочином.
Протагониста ове монодраме на донекле комичан, мада добрим делом на озбиљан начин приповеда ту своју животну муку и веома емотивно изнова проживљава све што се дешавало током боравка између четири зида, а још и вести споља утичу на његово психолошко и душевно стање.
Специфичним босанским дијалектом Џек Димић веома енергично, динамично, са пуно жара и страсти води публику кроз скоро једночасовно интимно путовање, као кроз црну хронику или документарни запис своје судбине. Ипак, на сву срећу, сам комад има срећан крај кроз густу прашуму немилих догађаја који се провлаче кроз његов настрадали и пропуштени живот

УТОРАК, 27.02.2024. у 19.30     Сала Народног позоришта Пирот
НАШ СИН   (продукција ХАРТЕФАКТ фонд)
Текст и режија: Патрик Лазић
Улоге: Мама-Драгана Варагић, Тата-Александар Ђинђић,Син-Амар Ћоровић

 

 

О ПРЕДСТАВИ- Биљана Србљановић
Прича почиње као стотине других прича: мајка, отац и један син. Годинама, можда одувек, у тој породици нико никоме није знао да упути искрену реч. Сада је син порастао, отишао да живи што даље, понекад их обиђе, јер их воли, јер су му потребни, јер се нада да ће овога пута доћи и та искрена реч. Родитељи такође воле сина, а волели би га још много више, само кад би знали у чему је грешка, који је разлог и ко је кривац што им дете није "као сав нормалан свет". Све би, дакле, било у реду, само је проблем ш то син већ јесте исти као нормалан свет. Интимистичка, искрена, поетична, духовита и на тренутке трагична прича о родитељима који дубокоу себи не налазе начина да прихвате идентитет свог геј сина, иако мисле да су покушали све, ипакостају заточеници условљене љубави, на коју су једино спремни.

 

 

 

 

 

 

 

 

Актуелно



детаљније


Репертоар 2024.

Шваљеранција

 

Писац текста: Србислав Минковић
Режија и адаптација: Зоран Живковић

 

 

Трчи,трчи трчак. Цврчи, цврчи цврчак. Чучи, чучи чучак. Трчак трком трчи. Чучак мудро чучи. Чучао је тако мудро, текст Србислава Минковића Шваљеранција у прашњавој фиоци директора позоришта дуги низ година. А онда, овог лета, изненада је искочио из те фиоке и угледао светлост дана. Шваљеранција је написана пиротским говором. Неочекиване ситуације у којима се ликови налазе, њихове реакције и односи најпре изазивају смех. Али ако се замислите пред приказаним можда (се) препознате и учини вам се да се све ово већ догодило и ван сцене. Али не брините, то је само позоришна илузија.

 

Зоран Живковић

 

 

 

 

 

 

 

Ружно Паче

 

Режија : Давид Алић

 

 

 

Невероватно како су бајке Ханса Андерсена, писане пре неких двесто година, данас тако актуелне у живе. Зашто је то тако? Зато што је Андерсен препознао оно исконско урођено у човеку, оно најцрње и оно најсветлије, оно непроменљиво у нама. Тако је и са Ружним Пачетом. Прича о различитости о дискриминацији, о спутавању талената, о завидности, о томе да нам људи не дозвољавају да будемо оно што осечамо да јесмо. Да будемо своји. Какв луксуз. И да увек верујемо у светлост која нас чека на крају. Упркос томе што ће они други мислити да смо другачији од њих истих. Али, о томе управо и јесте ова бајка. „Није живот једна бара, упамтите, изглед вара.“


Давид Алић

 

 

 

 

 

Покондирена тиква


Режија :В. Лазић

 



ПУТ У ВИСОКО ДРУШТВО

 

Готово да нема онога ко не зна класичну
причу о Феми, жени која из опсесивне жеље да побегне из свог  опанчарског света у вишу класу и постане угледна дама, започиње свој "незадрживи” успон ка сањаном циљу.
Написана 1830.године, ПОКОНДИРЕНА ТИКВА није ништа изгубила од своје  критике  људских слабости.

И данас је актуелна.

А да ли је и лековита ?

Довољно је да се мало осврнемо око себе и запљуснуће нас талас  охолости и  разметљивости…
Наша Фема је типична представница популарних “ведета”  из јавног живота у којем, на жалост, предњаче малограђанштина и примитивизам. Мотива има на претек, а најважнији је сатисфакција за проћердану младост и изгубљене године које би ваљало да наконаде алавост  и помодарство.

Па… изволите у свет који ће ваша
очекивања и потајне жеље остварити.