Актуелно
У четвртак, 26.10.2023. са почетком у 19:30 Народно позориште Пирот извешће премијерно комедију на пиротком дијалекту ШВАЉЕРАНЦИЈА по тексту Србислава Минковића у адаптацији и режији Зорана Живковића.Играју: Даница Митић, Александра Стојановић, Данијела Ивановић, Милан Наков, Александар Радуловић, Александар Алексић и Зоран Живковић.Сценографију и костим урадила је Катарина Циглић, музику Милорад Живковић.Репризе представе заказане су за 27.10. и 01.11. 2023. у 19:30
|
Репертоар 2023.
Шваљеранција
Писац текста: Србислав Минковић
Режија и адаптација: Зоран Живковић
Трчи,трчи трчак. Цврчи, цврчи цврчак. Чучи, чучи чучак. Трчак трком трчи. Чучак мудро чучи. Чучао је тако мудро, текст Србислава Минковића Шваљеранција у прашњавој фиоци директора позоришта дуги низ година. А онда, овог лета, изненада је искочио из те фиоке и угледао светлост дана. Шваљеранција је написана пиротским говором. Неочекиване ситуације у којима се ликови налазе, њихове реакције и односи најпре изазивају смех. Али ако се замислите пред приказаним можда (се) препознате и учини вам се да се све ово већ догодило и ван сцене. Али не брините, то је само позоришна илузија.
Зоран Живковић
Ружно Паче
Режија : Давид Алић
Невероватно како су бајке Ханса Андерсена, писане пре неких двесто година, данас тако актуелне у живе. Зашто је то тако? Зато што је Андерсен препознао оно исконско урођено у човеку, оно најцрње и оно најсветлије, оно непроменљиво у нама. Тако је и са Ружним Пачетом. Прича о различитости о дискриминацији, о спутавању талената, о завидности, о томе да нам људи не дозвољавају да будемо оно што осечамо да јесмо. Да будемо своји. Какв луксуз. И да увек верујемо у светлост која нас чека на крају. Упркос томе што ће они други мислити да смо другачији од њих истих. Али, о томе управо и јесте ова бајка. „Није живот једна бара, упамтите, изглед вара.“
Давид Алић
Барбело, о псима и деци
Писац текста: Биљана Србљановић
Режија : Стеван Бодрожа
Kопродукција Народног позоришта Пирот и Народног позоришта Ниш
"Барбело – о псима и деци“ је драмска балада о усамљености, туги, љубави која није стигла на праву адресу, и зато није помогла онима којима је била намењена да издрже тешка времена постојања. Душе јунака ове драме дозивају дозивају се у чистој магли самоће, лутају по њој, и понекад им је једини путоказ лавеж паса, јединих бића која у том и таквом свету носе принцип љубави и давања. У пејзажу градске отуђености, који необично бирљиво и поетично слика Биљана Србљановић, мимоилазе се они који би требало да буду блиски, отац и син, муж и жена, али настају нека нова сродства, она која су бирана, она која се рађају из повезаности коју само најдубља муза међу људима може да створи. Пасторак и маћеха, кроз борбу са депресијом и осећајем бесмисла, постају мајка и син, бескућник кроз љубав коју је разменио са својим псом постаје светац који блиста дистолијској фресци прљавог града.