Женидба

 

Режија и адаптација: Андреј Цветановски

 

Поштована публико,
Добродошли у духовит свет „Женидбе“, где љубав заузима централно место под рефлекторима телевизије уживо. Гогољва „Женидба“ је основа за ову представу, а ванвременске теме љубави, удварања и друштвених очекивања су сагледане у данашњем контексту. У свету који је опседнут ријалити ТВ-ом, где се свака емоција и интимни тренутак емитују да би свет могао да их види, доносимо вам урнебесни и провокативни поглед на потрагу за љубављу у дигиталном добу.
Наши ликови не траже само љубав; они то раде на телевизији уживо, где се сваки незгодан сусрет, сваки погрешан корак и свака искрена исповест увеличава да би цео свет могао да сведочи. Апсурд лежи у супростављању приватне, интимне природе романтичних односа са јавном и перформативном природом ријалити телевизије.
Притисци тражења животног сапутника на ТВ-у уживо стварају надреалну атмосферу у којој су истинске везе често засењене потребом да се забављају и буду у складу са друштвеним очекивањима. Позивамо вас да се насмејете, размислите и преиспитате апсурдност тражења љубави у најјавнијим и највише вештачки окружењима.
Уживајте у представи!

 

 

Шваљеранција

 

Писац текста: Србислав Минковић
Режија и адаптација: Зоран Живковић

 

 

Трчи,трчи трчак. Цврчи, цврчи цврчак. Чучи, чучи чучак. Трчак трком трчи. Чучак мудро чучи. Чучао је тако мудро, текст Србислава Минковића Шваљеранција у прашњавој фиоци директора позоришта дуги низ година. А онда, овог лета, изненада је искочио из те фиоке и угледао светлост дана. Шваљеранција је написана пиротским говором. Неочекиване ситуације у којима се ликови налазе, њихове реакције и односи најпре изазивају смех. Али ако се замислите пред приказаним можда (се) препознате и учини вам се да се све ово већ догодило и ван сцене. Али не брините, то је само позоришна илузија.

 

Зоран Живковић

 

 

 

 

 

Покондирена тиква

Режија :В. Лазић

 

ПУТ У ВИСОКО ДРУШТВО

 

Готово да нема онога ко не зна класичну
причу о Феми, жени која из опсесивне жеље да побегне из свог  опанчарског света у вишу класу и постане угледна дама, започиње свој "незадрживи” успон ка сањаном циљу.
Написана 1830.године, ПОКОНДИРЕНА ТИКВА није ништа изгубила од своје  критике  људских слабости.

И данас је актуелна.

А да ли је и лековита ?

Довољно је да се мало осврнемо око себе и запљуснуће нас талас  охолости и  разметљивости…
Наша Фема је типична представница популарних “ведета”  из јавног живота у којем, на жалост, предњаче малограђанштина и примитивизам. Мотива има на претек, а најважнији је сатисфакција за проћердану младост и изгубљене године које би ваљало да наконаде алавост  и помодарство.

Па… изволите у свет који ће ваша
очекивања и потајне жеље остварити.