У ноћи пуног месеца
Народно позориште Пирот
РЕЧ ПИСЦА
„Меланхолици су најбољи хумористи!“ – неко је давно рекао. Да, ја сам меланхолик! И носталгичар! Да ли сам најбољи? Нисам, има и бољих. Да ли сам успео? Не знам. На вама је да донесете суд. Ви, који још увек памтите Старо корзо, дугачку кривудаву улицу која је почињала преко пута хотела „Национал“ од фотографске радње Петра „Цупоње“, а затим настављала у реду малих помало накривљених дућана и занатских радњи и завршавала се жутом кућом са белим балконом на пространом каменом тргу у близини Великог моста; ви, који сте се бријали и правили фризуре по последњој моди у „Националу“ код Мите, расправљали о „Радничком“ у Драгановој берберници или кудили београдски БСК код Такића, нервирајући мајстора; у Зокијевој посластичарници сладили сте се најбољим татлијама у граду, код Мурата јели сте најслађе шампите, куповали новине од Пере „новинара“ и читали их док вам Арса гланца „лаковане“ ципеле; ви, који сте ту негде, у суседству, у „Радничком“, „Србији“ или „Експресу“ попили своје прво вино; ви, који сте једне летње вечери у сјају излога срели љубав свог живота – сви ви на крају ове комедије донећете свој суд о утисцима десетогодишњег дечака о једном времену и људима којих више нема. Тај „дечак“ већ је зашао у шесту деценију свог живота и у једној лаганој, измишљеној причи покушао је да оживи дух једног давно прохујалог времена.
Захваљујем потомцима стварних ликова на подршци и разумевању у испредању једне приче у којој су сви ликови позитивни.
Ову комедију посвећујем своме рано преминулом оцу, глумцу и боему, Стојану-Столету Мијалковићу ( 1935-1985 ).
Видео
Текст: Јован Мијалковић
Режија: Урош Јовановић
Сценографија: Зоран Пејчић
Сарадници на сценографији: Милан Ћирић , Бојко Вацић
Избор костима: Маријана Живковић, Јелена Манчић
Избор музике: Урош Јовановић, Василије Петровић
Медијски спонзори:
