’’Жабар’’ Rainer Werner Fassbinder
Народно позориште Пирот, режија Бојана Лазић
Отварање слуха
Fassbinderov ’’Жабар’’ прича је о бесу, насиљу и мржњи. О ксенофобији. О пошастима која су у срцу искуства савременог човека.
Фассбиндер говори кроз групу младих беспосличара из минхенског предграђа. У близини је фабрика, у фабрику долази да ради један Грк. За којег прво мисле да је Италијан, жабар. А и то што је Грк дође му на исто…није њихов.
Редитељка Бојана Лазић ту групу смешта у низак загушљив простор са неонским осветљењем. Препуним старих фотеља уредно поређаних у 4 реда. У углу је фрижидер, у фрижидеру пиво, на фрижидеру транзистор- простор тескобе, фазбиндеровски пејзаж бесмисла. Глумци играју групу- иако различити по именима њихови су поступци и опажања слични. Слични по осећају бесмисла који деле. Слични по малициозности коју показују. Жабар, односно Јоргос којег тачно, из контрапункта, игра Александар Алексић- тип другог менталитета и обичаја који одмах наилази на оштар дочек, вербални, а затим и физички. Да би се на крају асимиловао- долази Турчин у фабрику у којој је он- ускоро, па и Грк има кога да мрзи.
Лапидарни ,’’хаику’’, Фассбиндерови дијалози фунционишу у тачном окретном ритму који с времена на време бива проширен дугим музичким нумерама који појачавају атмосферу бесмисла и тешко подношљиве свакодневице, у тишинама које се појављују се осети мука.
Грк као заводник и жртвено јагње, Мари можда једина на тренутке топла ( Михаела Стаменковић) која се заљубљује, простор цркве као простор који служи да се на некога баци камен… у свету у којем Христ нема шта да тражи, јер нико не тражи њега- у једној уједначеној игри стижемо до насиља као исходишта и слепе мрље, јер- учи нас Фассбиндер и ’’Жабар’’ пиротског Народног позоришта – ксенофобија нема крај у свету скучених могућности. Насиље или мржња не показују своја наличја- у томе је ужас- кажу нам.
Игра и атмосфера која се ствара стављају вас у скучен простор ксенофобије, у простор у којем не можете ни руке да раширите. И када напустите салу, ако добро начуљите уши чућете , вашим унутрашњим слухом, експлозије у робним кућама у Немачкој седамдесетих година прошлог века иза којих је стајала група Баадер -Меинхоф. Негде мора да експолодира, од толиког притиска. Нарочито у свету који нема свест о присуству утехе или милости.
У тој експлозији је исходиште ’’Жабара’’ пиротског Народног позоришта којег је по тексту Rainera Werner Fassbindera режирала Бојана Лазић.
( Критика је настала у оквиру пројекта ’’Критичарски караван’’ који подржава Министарство за културу и информисање)
Наташа Гвозденовић, радио Нови Сад
14.11. 2014.
Медијски спонзори:
