Рађање једног записника
Народно позориште Пирот
И зар за вас ово није фронт, Руткоwски? Зар држите да смо на феријама? Да је фронт само тамо где се пуца из топова? Зар сте толика будала, Руткоwски, да не увиђате где је у овом рату одлучујуће бојиште на коме се одмерава успех или неуспех? И зар мислите да нам нешто вреди што освајамо територије ако нам измакну људи? Савлађивање, упокоравање, пацификација становништва је наш стратешки циљ. Територије су тек простори на којима се тај циљ постиже. Прави плен су - људи. А са њима се ради на нашем фронту, Руткоwски. Остали фронтови се уз помоћ провидности одржавају само да би се на нашем победило. Тек са полицијским успехом, војне победе добијају смисао. С нашим поразом ни једна нам не вреди.
Борислав Пекић, Како упокојити вампира
Радио драма Рађање једног записника преузима фиктивни записник са саслушања Густава Фролицха из романа Како упокојити вампира. Појединац, оптужен да је пљунуо на заставу, убачен је у вртлог наизглед логичких премиса којима је манипулисан да признаје друге злочине које није починио. Злочин, било да је пљување на заставу или покретање антидржавне револуције, изједначен је у систему у којем основни проблем није шта је учињено, већ ко је починилац. Густав Фролицх није храбар појединац и јунак, он је обичан човек доведен у апсурдну ситуацију, налик нашој политичкој и медијској стварности и свакодневници. Његова позиција са дна друштвене лествице чини га жртвом система и ситуације у којој се нашао. Међутим, Густав Фролицх није жртва. Његова потреба да се прилагоди систему зарад слободе парадоксално га те слободе и лишава. Наизглед малим компромисима, ситним признањима, Густав Фролицх поред своје слободе губи и свој идентитет. Пекић тврди да у животу не постоје мали компромиси, већ да су сви компромиси велики. Цена компромиса које свакодневно чинимо у односу на систем у којем живимо је цена нашег идентитета. Представа Рађање једног записника бави се односом система и појединца, идентитетом појединца који је у репресивном друштву заснованом на принципу крда, грешка и препрека. Густав Фролицх губитком сопственог идентитета поставља питање колико смо спремни да се прилагођавамо и прихватамо сопствену свакодневницу и живот у којем очигледно, нема логике.
Ана Григоровић
Видео
Адаптација текста: Вања Николић
Режија: Ана Григоровић
Сценографија: Марија Јевтић
Костимографија: Магдалена Клашња
Лица:
ФРОЛИХ - Трговачки путник. Једини изражава аутентичне емоције - Александар Радуловић
ФРОСТ - Професионални полицајац. Емоције, уколико их изражава, нису део личности, већ технички инструменат његовог позива. - Зоран Живковић
ФАЈТЕР - Професионални револуционар. Емоције су му амбивалентног порекла, не зна се припадају ли њему или револуционарном надахнућу, коме се, без резерве, предао. - Милан Наков
ДАКТИЛО - Записничарка. Неутрална и строга. Не изражава емоције, само их потискује. - Данијела Ивановић
ЛИЛИ ШВАРЦКОПФ - Модискиња, заводница. Емоције изражава кроз страст, телесну привлачност и заводљивост према свима. - Марта Келер
ЖЕНА - Фролицхова жена, мајка једанаесторо деце и једног на путу. Изражава искључиво материнске, брижне, исконске емоције. - Александра Стојановић
Мајстор светла : Милош Пејчић
Мајстор тона : Бранислав Томановић
Гардероберка И реквизитерка : Маријана Живковић
Гардеробер И кројач : Бојан Лилић
Израда декора : Зоран Пејчић , Драган Величковић, Милан Ћирић
Суфлер и инспицијент : Светлана Станковић
Критика представе - Милица Живковић
Медијски спонзори:
