Краљ Иби или Пољаци
Режија : Ана Григоровић
О краљу Ибију и наследницима његове глади волимо да говоримо. Више од века анализирамо његов карактер, његову похлепну жељу за влашћу и окрутност када до те власти дође. Поредимо га са бројним владарима и људима на позицијама моћи, уочавајући да се матрица понавља. И опет ништа. Он остаје опште место, лудак на власти, којем не можемо ништа. Зашто бисмо онда чак и представе правили о њему?
Алфред Жари свој комад у поднаслову назива „Пољаци“. Иако Жари наглашава да писање историјских комада не сматра часним послом а о Пољској говори као о Нигдини, занимљив је податак да у тренутку настанка комада Пољска држава не постоји. Мотив пољског народа који ништа не чини да би спречио појединца у уништавању државе идејни је генератор представе. Пољаци нестају како нестаје и држава, што и сам Иби закључује у бекству ка бољој будућности, где га у следећој држави чека нова уносна позиција. Зато можда има више смисла правити представе о народу и за народ, јер у некој следећој причи, тај народ можда има шансу.
Срећом, све се ово дешава у Пољској и заиста нема везе са нама, тако да безбрижно можемо прихватити да током трајања представе изигравамо Пољаке. Јер кад има Пољака, може бити и Пољске државе.
Ана Григоровић